Сврха студијског програма
Сврха студијског програма је образовање студената за професију мастер виноградарства и винарства у складу са потребама и развојем друштва и савремених тенденција науке. Сврха студијског програма мастер академских студија мастер виноградарства и винарства је образовање кадрова да самостално или у тиму воде и контролишу производњу грожђа и вина, доприносе развоју науке, решавају теоријске и практичне проблеме у области виноградарства и винарства. Студијски програм мастер академских студија има нагласак на продубљивању знања, способности и вештина стечених на основним академским студијама. Овај студијски програм укључује надоградњу, продубљивање и примену знања основних и инжењерских дисциплина. Студијски програм мастер виноградарства и винарства обезбеђује образовање студената са јасним и у привреди препознатљивом професијом и занимањем.
Својом концепцијом и структуром студијски програм је у потпуности у складу са мисијом и циљевима Универзитета у Новом Саду, Технолошког факултета и Пољопривредног факултета као високошколских установа. Реализацијом овако конципираног студијског програма образују се мастери виноградарства и винарства који поседују друштвено оправдане и корисне компетенције у европским и светским оквирима.
Циљеви студијског програма
Циљеви студијског програма су образовање и оспособљавање студената за стручни и научни рад, као и продубљивање стеченог знања у оквиру основних академских студија у области виноградарства и винарства. Усклађеност студијског програма мастер академских студија са савременим правцима развоја одговарајућих научних дисциплина треба да омогући оспособљавање у креативном, практичном, орагнизационом решавању и вођењу при унапређењу постојећих и развоју нових задатака у оквиру свога посла. Студенти треба да стекну савремена и уже специјализована сазнања и стекну и развију креативне способности неопходне за: анализу и синтезу процеса производње грожђа и вина; истраживање и примену нових технологија у производњи; усавршавање и оптимизацију постојећих процеса у производњи; вођење и контролу производње; анализу интеракције биотехнолошког процеса и околине у циљу њене заштите, анализу узајамне повезаности производње грожђа и вина са друштвеном средином. По завршетку студија студијског програма Виноградарство и винарство биће формирани стручњаци способни за даљи развој и примену савремених научних достигнућа из области виноградарства и винарства како у пракси тако и у научноистраживачком и образовном раду.
Поред тога, циљеви овог студијског програма су и рaзвој способности за самосталан и тимски рад, саопштавање и излагање својих резултата стручној и широј јавности као и развијање свести студената o потреби перманентног образовања.
Компетенције дипломираних студената
Мастер инжењер виноградарства и винарства је стручњак са академским образовањем који поседује нова или значајно проширена, продубљена и савременија знања из области виноградарства и винарства, у односу на знање стечено на основним академским студијама. То знање представљаће основу за оргиналност у развијању и примени идеја, као и знање неопходно за разумевање научне основе из области виноградарства и винарства. Стечено знање студенту мастер академских студија обезбеђује стручност за рад у научноистраживачким центрима, институтима и факултетима, средњим школама, одговарајућим државним институцијама (министарство, инспекције), у области виноградарства и винарства. По завршетку студија, студенти на овом нивоу образовања имају следеће способности (вештине), односно компетенције:
• способност разумевања и решавања проблема у различитим ситуацијама које проистичу током рада везаног за научне области виноградарство и винарства,
• способност примене свога знања, разумевања и способности за решавање проблема у новом или непознатом окружењу у ширим или мултидисциплинарним контекстима повезаним са техничко-технолошким пољем,
• способност интеграције знања у решавању сложене проблематике,
• способност логичког расуђивања на основу доступних информација, формулисања сопственог мишљења, претпоставки и извођења закључака,
• способност пласирања и публиковања различитих научних и стручних информација, давање мишљења и размењивање идеја,
• способност примене стечених фундаменталних знања из биотехнолошких и сродних природних наука,
• способност за самостални и тимски истраживачки рад,
• способност планирања и извођења експеримената,
• способност за научно засновану интерпретацију експерименталних података,
• способност руковођења истраживачким тимовима и организацијама,
• формирање става о неопходности перманентног усавршавања,
• способност праћења савремених достигнућа у струци,
• развој вештина и спретности у употреби знања у одговарајућем подручју, употреба информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима одговарајућег подручја.
