Универзитет у Новом Саду је настајао у посебном миљеу који су у војвођанским градовима стварале генерације високих интелектуалаца и институције од нарочитог националног значаја, чије се трајање мери вековима. Темељи високог образовања на простору данашње Аутономне покрајине Војводине и Србије у целини, постављени су oкo 1740. године, оснивањем Висарионовог колегијума (Collegium Vissariono – Pawlovicsianum Petrovaradinense) у Новом Саду. Међу најзначајнијим претечама данашњег новосадског универзитета су Норма - школа за образовање српских учитеља, основана 1778. године у Сомбору и Препарандија основана 1812. године у Сент Андреји, чије је седиште 1816. године пресељено у Сомбор. Најзначајнију улогу у развоју научне мисли од 19. века имала је Матица српска – настарија културна и научна институција српског народа, основана 1826. године у Пешти, која је 1864. године пресељена у Нови Сад. Развоју правне науке и правног образовања на простору данашње Војводине посебно је допринео Правни факултет у Суботици, основан 1920. године.
Велика синтеза вишевековних надања, визија, идеја и достигнућа у области науке и образовања одиграла се 1960. године када је Народна скупштина Републике Србије донела Закон о оснивању Универзитета у Новом Саду, којим су раније основани факултети повезани у јединствену новосадску академску заједницу.
Универзитет у Новом Саду повезује људе, простор и време. Данас представља једно од највећих образовних и научних средишта у Централној Европи, са више од 50.000 студената и 5.000 запослених на 14 факултета, и три института у четири историјска универзитетска града, Новом Саду, Сомбору, Суботици и Зрењанину.
