ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О ЈОВАНУ ЦВИЈИЋУ

У холу Централне зграде Универзитета у Новом Саду, 1. фебруара 2016. године свечано је отворена изложба под називом „Београдски атлас Јована Цвијића“.

 

На изложби су представљени лични предмети, намештај и уметничка дела из куће у којој је Јован Цвијић живео, преписка, документи, фотографије и географске карте.

Изложба ће за посетиоце бити отворена у Изложбеном павиљону и холу Централне зграде Универзитета радним данима од 1. до 29. фебруара 2016. године од 9.00 до 15.30 часова.

____________

 

Јован Цвијић (1865-1927)

 

Јован Цвијић, уважени српски географ, ректор Београдског универзитета и председник Српске краљевске академије, рођен је 1865. године у Лозници.

По завршетку студија на Природно-математичком одсеку Велике школе у Београду уписао је студије физичке географије и геологије на Бечком универзитету на ком је и докторирао годину касније са тезом Дас Карстфеномен („Das Karstphänomen“).

Проучавао је крашке појаве у источној Србији, Истри и Јадранском приморју и на основу тога објавио више радова и своју дисертацију. Поред чисто географских проучавања, бавио се и геологијом (геоморфологијом, тектоником, палеогеографијом, неотектоником), као и проучавањем балканских психолошких типова. Преко тридесет година је путовао кроз наше крајеве, што је резултирало бројним радовима и утемељењем "антропогеографске школе". Оно што карактерише његов научни рад, јесте утицај климе и рељефа на морфологију човека, као и утицај географске средине на етнопсихолошке карактеристике становништва.

Основао је Географски завод Филозофског факултета, а заједно са групом географа и природњака основао је и Српско географско друштво.

Цвијић је постао научник светског гласа и добио бројна висока домаћа и страна  одликовања. Био је члан многих европских академија наука, географских и природњачких друштава. Поред бројних признања, Цвијићево име данас носе и једна врста шафрана, као и врх на планини Рудник (Цвијићев врх).

Јован Цвијић преминуо је 16. јануара 1927. године у Београду, остављајући за собом богату научну заоставштину.