РЕКТОРСКО ВИНО УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ПРОГЛАШЕНО ЗА НАЈБОЉЕ НА МЕЂУНАРОДНОМ ТАКМИЧЕЊУ У МАРИБОРУ

Ректорско вино Универзитета у Новом Саду проглашено је за најбоље у категорији црвених вина на међународном такмичењу за избор најбољег универзитетског вина (International University Wine Competition), које је одржано 19. и 20. септембра на Универзитету у Марибору, у словеначком граду са дугом винском традицијом, познатом и по томе што у њему, на обали реке Драве, расте најстарија винова лоза у свету.

На такмичењу су оцењивана 34 вина са 11 универзитета из 10 земаља. Одлуку је донео међународни жири у чијем саставу је било 17 истакнутих стручњака из више земаља.

О УНИВЕРЗИТЕТСКИМ ВИНИМА

Универзитетска вина се сматрају репрезентативним обележјима академских заједница. Традиционално се деле на деканска и ректорска. Прва су део традиције појединих факултета, а друга, обележје универзитета као целине. Ректор је први међу једнакима (primus inter pares). Зато се сматра да је ректорско вино најбоље вино које има одређена универзитетска заједница.

Ректорска вина су реткост и привилегија академске заједнице, јер релативно мало универзитета у свету има своје винограде, винарије и довољно квалитетно грожђе.

РЕКТОРСКО ВИНО УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ

Сенат Универзитета у Новом Саду је на 11. седници одржаној 2. јуна 2016. године, на предлог ректора, донео одлуку о установљењу ректорског вина и одлучио да то обележје припадне вину Probus које производи Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета, на огледном добру у Сремским Карловцима.

Вино Probus се производи од истоимене сорте грожђа коју је створио тим проф. др Драгог Милисављевића, оплемењивањем Скадарке и Каберне совињона. 

Вино је добило назив по римском императору Маркусу Аурелијусу Пробусу.

О ИМПЕРАТОРУ ПРОБУСУ

Римски цар Маркус Аурелијус Пробус рођен је 232. године у Сирмијуму, а постао је цар када је имао 44 године. Сматра се родоначелником винске културе у Срему и околним регијама јер је на тим просторима увео гајење нове пољопривредне културе – винове лозе, чији су први чокоти засађени на брду Алма Монс код тадашњег Сирмијума.