ДР ДИМИТРИЈ КАМАНИН СВЕЧАНО ПРОМОВИСАН У ЗВАЊЕ ПОЧАСНОГ ДОКТОРА НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ

У духу вишевековне европске традиције, Универзитет у Новом Саду додељује звање почасног доктора наука истакнутим личностима које су постигле врхунске резултате у области науке и високог образовања и уједно допринеле подизању угледа новосадске академске заједнице у свету. То је највиша част која се може указати припаднику стране научне и високошколске институције. Свечана промоција почасног доктора наука уобичајено се организује у оквиру обележавања Дана Универзитета.

Сенат Универзитета у Новом Саду је на седници одржаној 29. марта 2018. године, на основу предлога Наставно-научног већа Природно-математичког факултета, донео одлуку о додели почасног доктората др Димитрију Каманину, директору Департмана за међународну сарадњу Обједињеног института за нуклеарна истраживања у Дубни, Руска Федерација.

Свечана промоција др Димитрија Каманина у звање почасног доктора наука Универзитета у Новом Саду одржана је у згради Ректората 28. јуна 2018. године, на Дан Универзитета, којим је ове године обележена 58. годишњица његовог оснивања и 240. годишњица оснивања Норме – школе за образовање српских учитеља у Сомбору, која је сматра претечом данашњег Педагошког факултета Универзитета у Новом Саду.

У уводном делу програма, госте је поздравио проф. др Душан Николић, ректор Универзитета, након чега су се присутнима обратили представници друштвене заједнице: Иштван Пастор, председник Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, Ђорђе Милићевић, потпредседник Покрајинске владе, Зоран Јелушић, председник Скупштине Града Новог Сада у име града домаћина и Душанка Голубовић, градоначелница Града Сомбора, у којем је 1778. године настала Норма, чија се 240. годишњица обележава низом манифестација током 2018. године. У име представника академске заједнице Србије, на скупу су се обратили: проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, академик Теодор Атанацковић, секретар Огранка Српске академије наука и уметности у Новом Саду, проф. др Иванка Поповић, актуелни проректор и новоизабрани ректор Универзитета у Београду и проф. Зоран Ерић, ректор Универзитета уметности у Београду и заменик председника Заједнице државних универзитета Србије.

У наставку свечаности, проф. др Лана Зорић, продекан Природно-математичког факултета је представила образложени предлог Факултета, на основу којег је Сенат Универзитета донео одлуку о додели почасног доктората. Одлуку Сената је представио ректор Универзитета и председник Сената проф. др Душан Николић, који је др Димитрију Каманину уручио диплому о почасном докторату и медаљон Универзитета. Тим поводом, др Димитриј Каманин је одржао приступну беседу под називом „Кластеризација: основна карактеристика материје у огледалу хладног језгра“.

У музичком делу програма наступио је Хор Универзитета у Новом Саду, под управом професора Богдана Ђаковића, који је извео Химну Републике Србије и свечану академску песму Gaudeamus Igitur, као и Ивана Дамјанов, студенткиња друге године клавира на Академији уметности, у класи доцента Милана Миладиновића, која је извела композиције Етида слика – Црвенкапа Сергеја Рахмањинова и Ла кампанела Франца Листа.

У оквиру церемоније свечаног проглашења новог почасног доктора наука, којa јa одржанa на платоу зграде Ректората, присутнима се обратио ректор Универзитета проф. др Душан Николић, након чега је проф. др Ифигенија Радуловић са Филозофског факултета представила текст дипломе о додели почасног доктората на латинском језику. Пратећи музички програм извели су чланови Академског културноуметничког друштва Универзитета у Новом Саду „Соња Маринковић“ Томислав Мијат (тимпан) и Адам Риста (труба).
__________________________

Универзитет у Новом Саду је успоставио високе стандарде приликом доделе почасног доктората. Досадашњи лауреати су остварили врхунска достигнућа на светском нивоу. Године 2017. почасни докторат је додељен др Гордани Вуњак Новаковић, професору Универзитета Колумбија у Њујорку, а 2016. професору Кристијану фон Бару, директору Европског правног института.

Др Димитриј Каманин је истакнути истраживач у области нуклеарне физике. Рођен је у Санкт Петербургу 1966. године. На Обједињеном институту за нуклеарна истраживања у Дубни, Руска Федерација, запослен је од 1990. године. На функцију директора Департмана за међународну сарадњу Института именован је 2006. године. У том својству координира међународну сарадњу Института са неколико држава чланица, као и са државама које формално немају статус чланова Института, међу којима су Француска, Кина, Индија и Бразил. Министарство науке и образовања Руске Федерације је именовало др Димитрија Каманина за руководиоца руске делегације у групи за развој истраживачке инфраструктуре земаља БРИКС-а. Др Каманин има значајну улогу у координацији сарадње коју Обједињени институт за нуклеарна истраживања остварује са УНЕСКО-ом и Међународном атомском агенцијом у Бечу.

Др Димитриј Каманин је објавио преко 200 научних радова. У периоду од 2009. до 2018. године је у више наврата био иницијатор и организатор међународних скупова чија је тема била одређивање глобалних праваца развоја науке на светском нивоу. Био је, такође, организатор већег броја конгреса и симпозијума који су одржани на Обједињеном институту за нуклеарна истраживања у Дубни.

Оснивач је и творац међународног програма International training programme for decision-makers in science and international scientific coooperation који се реализује у Дубни и у којем је до сада учествовало више научника и истраживача из Србије и са Универзитета у Новом Саду. Активно учествује у промоцији науке и међународне сарадње Института.

Носилац је неколико престижних награда које су му додељене у Русији, Казахстану и Јужноафричкој Републици, међу којима је Прва награда у области експерименталне физике Обједињеног института за нуклеарна истраживања, додељена 2012. године за истраживања у области нових типова кластерских распада.

Др Димитриј Каманин је у својству директора Департмана за међународну сарадњу Обједињеног института за нуклеарна истраживања у Дубни, током 2007. године установио трајну везу између Института и Амбасаде Републике Србије у Москви. Тим путем је иницирао процедуру пријема Србије у чланство ове реноминарне установе, учествујући у свим етапама пријема до 2009. године, када је Србија добила статус члана ове организације. У том поступку активно је промовисао Департман за физику Природно-математичког факултета и Универзитет у Новом Саду као најзначајније носиоце ове сарадње. Са Департманом за физику Природно-математичког факултета континуирано сарађује током низа година, дајући значајан допринос развоју и проширењу сарадње између Обједињеног института за нукеларна истраживања у Дубни и Универзитета у Новом Саду.
______________________