IN MEMORIAM: АКАДЕМИК ДРАГУТИН ЗЕЛЕНОВИЋ

Академик Драгутин Зеленовић, некадашњи ректор Универзитета у Новом Саду у периоду од 1987. до 1989. године, редовни професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду и дописни члан Српске академије наука и уметности, преминуо је 27. априла 2020. године у 92. години живота.

Рођен је 19. маја 1928. године у Сиригу. Дипломирао је на Машинском факултету у Београду 1957. године. Цео радни век посветио је науци, а као млади инжењер учествовао је у стварању новосадског индустријског бума и пробоју на светско тржиште новосадске фабрике „Југоалат“, где је радио прво као инжењер-конструктор, затим као пројектант и организатор, а потом и као технички директор. Магистарске студије завршио је 1972. године, а докторат из техничких наука стекао је 1975. године.

Био је оснивач Школе индустријског инжењерства, инжењерског менаџмента и мехатронике на овим просторима и један је од утемељивача индустријског инжењерства код нас. Од 1966. до 1996. године радио је на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, где је развио и држао наставу из предмета Пројектовање производних система, Управљање производним системима, Технологија организације индустријских система, Ефективност/поузданост система у машинству и Интелигентно привређивање. У звању редовног професора био је од 1976. године.

Током веома богате и успешне академске каријере, такође је био на челу Факултета техничких наука, а затим и Универзитета у Новом Саду. У другој половини 1970-тих година био је продекан, а потом декан Факултета техничких наука. Током 1980-тих година био је прво проректор (1985-1987), а затим и ректор Универзитета у Новом Саду (1987-1989). Овај период остао је посебно забележен у историји Универзитета у Новом Саду по многобројним пројектима изградње нових и реконструкције постојећих објеката у оквиру Универзитета којима је управљао професор Зеленовић. Међу њима је изградња зграде Правног факултета, дела зграде Природно-математичког факултета, Асистентског дома, студентских домова, зелених површина и главног трга у Кампусу Универзитета и многих других.

Током кратке политичке каријере био је представник САП Војводине у Председништву СФРЈ. Почетком 1991. године изабран је за првог председника Владе Републике Србије, а оставку на ову функцију поднео је крајем исте године, након чега се вратио обавезама на Факултету.

Током научне каријере објавио је 26 стручних књига и мноштво радова. Добитник је Октобарске награде Града Новог Сада, Награде за животно дело Покрајинске владе, Медаље заслуга за народ са сребрним зрацима и Ордена рада другог реда.

Место и време сахране и комеморације биће накнадно објављени.