На северу Републике Србије, дуж главних европских коридора и две реке, Дунава и Тисе, налази се град Суботица, један од значајних европских сецесијских градова, богатог културног, архитектонског и образовног наслеђа.
У историјским документима Суботица се први пут помиње 1391. године под именом Забатка. Град је кроз историју променио више од 200 назива. Статус слободног краљевског града Суботица је добила 1779. године. Модеран средњоевропски град постаје крајем 19. века захваљујући индустријализацији.
Препознатљиве објекте Градске куће, Синагоге, Рајхлове палате и других грађевина обележила је препознатљива, визуелно вибрантна архитектура мађарске варијанте сецесије. Суботица је данас позната по богатој културној и туристичкој понуди захваљујући многобројним културним догађајима током године и занимљивим местима за одмор и разоноду, међу којима су језера Палић и Лудаш, ергеле, салаши и ловишта.
Суботица је град богатог образовног наслеђа. У њој је 1871. године основана Државна учитељска школа из које је након Другог светског рата настала Педагошка академија као виша школа за образовање учитеља. Посебан допринос развоју правне науке и образовања на простору Војводине дао је Правни факултет у Суботици, основан 1920, који је све до укидања 1941. године био у саставу Универзитета у Београду.
У Суботици се налазе три факултета Универзитета у Новом Саду: Економски факултет, Грађевински факултет и Учитељски факултет на мађарском наставном језику.
