Град Зрењанин је највећи град српског дела Баната и његов је политички, привредни, културни и спортски центар, а према површини која му припада највећи је град у Војводини у којем живи око 120 хиљада становника и више од 20 нација.
Данас је Зрењанин познат као град мултикултуралности, мултиконфесионалности и међунационалне толеранције, град културе, уметности и спорта. Зрењанин је град с дугом традицијом у више области културног стваралаштва – позоришној, музичкој и ликовној уметности, као и аматерском стваралаштву. Препознатљив је по хоровима светског реномеа, Народном музеју, Народном позоришту, по великим спортским именима, сазивима ликовне колоније акварела, али и бројним културним догађањима током традиционалне зрењанинске туристичко-привредне манифестације која је најстарија манифестација такве врсте у нашој земљи.
Град Зрењанин се развија већ седам векова, јер се као насеље под именом Бечкерек, по први пут у историјским списима помиње 1326. године, 1722. почела је с радом прва основна школа, 1769. прва градска болница, 1779. формирана је Торонталска жупанија, с Бечкереком као жупанијским средиштем, 1820. изграђена је и Жупанијска зграда, данашња Градска кућа, 1839. градски житни магацин адаптиран је у позоришну салу, данас најстарију у Србији, 1846. с радом је почела гимназија, 1851. бележи се као почетак излажења првог градског листа Gross Betschkereker Wochenblatt, на немачком језику, 1887. излази први градски лист на српском језику Глас, 1935. Велики Бечкерек је променио име у Петровград, а 1946. Петровград је променио име у Зрењанин.
Историјски оквир формирања војвођанских градова, па тако и Зрењанина, припада периоду 18. века. Након што је оформљено језгро града, почела је изградња објеката дуж обале Бегеја, а по организованом насељавању Немаца, које је трајало до 1785. године, настао је и први плански уређен и регулисан део града. Бечкерек је имао најсложенију урбанистичку основу, нетипичну и веома разуђену, али и равномернији развој од већине градова у окружењу.
Број становника се током 19. века готово удвостручује, у градском језгру подижу се прве монументалне грађевине које су и данас својеврсни градски симболи и репрезентативни примерци градитељске баштине: Градска кућа, Позориште, Римокатоличка катедрала, Трговачка академија, Реформатска црква, Палата финансија, данас Народни музеј.
У првим годинама новог века, град и његови житељи прилагођавају се новим привредним и социо-економским условима. Формирају се нове индустријске, радне и стамбене зоне и доноси Генерални план града за период 2006–2026. године, а потом и Стратегија одрживог развоја. Крајем 2007. године, општина Зрењанин добија административни и територијални статус града.
У Зрењанину, 1974. године, започиње с радом Педагошко-технички факултет као високообразовна научна организација за школовање кадрова за политехничко образовање и васпитање. Данас је та образовна институција позната као Технички факултет „Михајло Пупин”, један од четрнаест факултета у саставу Универзитета у Новом Саду.
Током 1979. године Факултет је проширио делатност и за образовање информатичара – професора информатике. У периоду 1979–1983. године, образовао је кадрове за наставу из предмета Основа технике и производње у средњим школама. Године 1983. на Факултету је започело образовање наставника практичне наставе саобраћајне и машинске струке, а од 1987. године уводе се још два нова инжењерска профила – дипломирани инжењер за управљање техничким системима и дипломирани инжењер за текстилно инжењерство. Факултет је прва институција у региону која је 1995. године била повезана на академску интернет мрежу.
Факултет изводи наставну и научну делатност на сва три нивоа академских студија (основне, мастер и докторске), издаје уџбенике и часописе, реализује интерне, националне и међународне развојне пројекте, евалуира квалитет сопственог рада, подстиче активно укључивање студената у све сегменте пословања, остварује сарадњу с универзитетима сродних научних области на националном и међународном нивоу, успешно организује шест међународних конференција и јавне трибине, организује и спроводи још низ делатности које су у складу с основним циљевима Факултета.
Након четрдесет година рада Технички факултет „Михајло Пупин“ развио се у препознатљиву научно-образовну институцију која прихвата Болоњски процес као сопствени пут развоја. Склопљен је низ уговора о сарадњи с европским универзитетима. У процесу стварања модерног европског образовања у Србији, Факултет је преузео задатак да на друштвена питања пружи академски одговор као и да обезбеди научну и технолошку подршку развоју регије и града Зрењанина.
